Nije svaki sport za svako dete

25. mart 2026. Piše Nenad Colić, trener kluba Diplomac

Dete koje se muči u jednom sportu često procveta u drugom. Problem obično nije u detetu.

Roditelj upiše dete u sport koji je sam voleo, ili u onaj u koji ide drug iz razreda. Posle dva meseca dete se vuče na trening, izmišlja razloge i vraća se loše volje. Zaključak koji se najčešće donosi je da dete nije za sport.

Skoro nikada nije tačan.

Deca se razlikuju po tome kako uče

Neka deca vole nadmetanje. Njima ekipni sport sa jasnim protivnikom i rezultatom daje energiju. Druga se u istoj situaciji zatvore, jer im poraz nije izazov nego potvrda da nisu dovoljno dobra.

Ta druga deca često procvetaju u sportovima gde se napredak meri u odnosu na njih same. Gimnastika, plivanje, atletika, penjanje. Element koji juče nisi mogao, a danas možeš, je jasna i lična pobeda, bez protivnika.

Isto važi i obrnuto. Dete koje traži društvo i dinamiku može da se dosađuje u individualnom sportu, ma koliko mu on tehnički odgovarao.

Šta gledati na prvim treninzima

Prvih nekoliko dolazaka daju dovoljno informacija ako se zna šta se posmatra. Ne gledajte da li je dete najbolje u grupi, to u ovom uzrastu ne znači ništa.

• Kako se vraća sa treninga. Umorno je u redu. Utučeno nije.
• Da li priča o treningu. Deca pričaju o onome što ih zanima, i bez pitanja.
• Kako reaguje kada ne uspe. Proba ponovo ili odustane i pogleda ko gleda.
• Da li zna šta se od njega traži. Ako ne zna, problem je u komunikaciji trenera, ne u detetu.
• Da li ima nekoga u grupi. Jedan drug često reši sve.

Trener je važniji od sporta

Ovo se retko kaže naglas, ali u uzrastu do desete godine trener utiče na detetov doživljaj sporta više nego sam sport.

Ako trener zna svako dete po imenu, ako ispravku daje pojedinačno a ne uglas, ako pohvali napredak a ne samo rezultat, dete će voleti i sport koji mu inicijalno nije bio prvi izbor. Ako ne, ni najbolji sport neće pomoći.

Zato pre upisa vredi pogledati jedan trening. Ne program na sajtu, nego kako izgleda sat vremena u sali.

Kada je u redu promeniti

Postoji razlika između odustajanja i promene. Odustajanje je kada dete beži od napora. Promena je kada je sport pogrešan.

Razlikuju se po tome što u prvom slučaju dete izbegava i ono što mu inače ide, a u drugom je jasno da ne uživa čak ni kada mu ide dobro. Ako posle dva do tri meseca redovnog dolaska nema nikakvog pomaka u raspoloženju, promena je razumna.

Ono što nema smisla je menjati sport svakih šest nedelja. Dete tada ne stigne da savlada ništa i nauči da je odustajanje normalan ishod.

Gimnastika kao siguran početak

Kada roditelj stvarno ne zna šta bi, gimnastika je razumna prva stanica, iz jednog praktičnog razloga. Ona ne zatvara nijedna vrata.

Dete kroz nju prođe skoro sve osnovne oblike kretanja i stekne snagu, gipkost i kontrolu tela. Ako se posle godinu dana ispostavi da voli loptu, prelazak u loptački sport ide lakše nego obrnuto, jer osnova već postoji.

Pogledajte kako izgledaju grupe za decu ili odgovore na pitanja roditelja.